Da li su žene zaista „lepši pol“ ili je reč samo o društvenom stereotipu koji traje vekovima? Pitanje koje je generacijama izazivalo rasprave sada je dobilo jedan od najdetaljnijih naučnih odgovora do sada.
Veliko međunarodno istraživanje, zasnovano na više od 1,5 miliona procena ljudskih lica iz čak 76 zemalja sveta, pokazalo je da se ženska lica dosledno ocenjuju kao privlačnija od muških. Iako se standardi lepote razlikuju od kulture do kulture, naučnici su došli do zaključka da je ovaj obrazac prisutan gotovo svuda, bez obzira na geografske, društvene ili kulturne razlike.
Rezultati studije ponovo su otvorili pitanje zbog čega se žene vekovima nazivaju „lepšim polom“ i da li iza tog izraza zaista postoji naučna osnova.
Istraživanje je predvodio tim stručnjaka sa Instituta Maks Plank za empirijsku estetiku u Nemačkoj, a cilj je bio da se po prvi put sistematski proveri da li zaista postoji razlika u načinu na koji ljudi doživljavaju privlačnost ženskih i muških lica.
Da bi dobili što preciznije rezultate, istraživači su analizirali podatke iz 52 različite studije sprovedene širom sveta. U konačnu bazu uključeno je oko 17.000 fotografija lica, dok je gotovo 30.000 ispitanika dalo više od 1,5 miliona pojedinačnih ocena.
Rezultati su bili izuzetno jasni.
Prosečno žensko lice ocenjeno je kao privlačnije od približno 60 odsto muških lica. Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da su žene često davale još više ocene drugim ženama nego muškarci.
Drugim rečima, najveću sklonost ka pozitivnom ocenjivanju ženskih lica pokazale su upravo žene.
Taj podatak iznenadio je i same istraživače.
Prema rečima autora studije, očekivalo se da će muškarci izražavati veću sklonost ka pozitivnom ocenjivanju ženskih lica zbog seksualne privlačnosti. Međutim, pokazalo se da žene često ocenjuju druga ženska lica kao privlačnija nego što ocenjuju muška.
To sugeriše da se ne radi samo o romantičnoj ili seksualnoj privlačnosti, već o mnogo složenijem načinu na koji ljudski mozak procenjuje lepotu.
Naučnici smatraju da deo odgovora možda leži u samoj građi lica.
Ženska lica u proseku imaju mekše, zaobljenije i simetričnije crte, dok muškarci češće imaju izražene vilice, uglastije konture i naglašenije koštane strukture.
Analize pokazuju da većina ljudi, bez obzira na pol, prirodno pozitivnije reaguje na blaže i zaobljenije oblike lica.
Takve karakteristike često se povezuju sa mladošću, nežnošću i pristupačnošću, osobinama koje ljudski mozak vrlo brzo registruje kao prijatne.
Ipak, istraživači upozoravaju da fizičke karakteristike nisu jedino moguće objašnjenje.
Kada se isti obrazac pojavljuje u desetinama zemalja i među ljudima različitih kultura, teško je tvrditi da je sve rezultat društvenih normi ili medijskog uticaja.
Zbog toga stručnjaci smatraju da određenu ulogu mogu imati i evolutivni procesi koji su oblikovali ljudsku percepciju tokom hiljada godina.
Još je Čarls Darvin primećivao da se u životinjskom svetu mužjaci često ističu raskošnim izgledom kako bi privukli ženke. Paunovi imaju velika šarena pera, lavovi raskošne grive, a mnoge vrste ptica upečatljive boje.
Kod ljudi je situacija drugačija.
Umesto da muškarci budu univerzalno ocenjeni kao lepši, istraživanja pokazuju da prednost uglavnom imaju žene.
To je decenijama predstavljalo svojevrsnu zagonetku za evolucione biologe.
Jedna od teorija kaže da su tokom veoma dugog perioda evolucije određene karakteristike ženskog lica postale signal mladosti i reproduktivnog potencijala, zbog čega su ih ljudi nesvesno počeli povezivati sa lepotom.
Međutim, naučnici naglašavaju da ova studija nije osmišljena kako bi dokazala takvu teoriju, već samo da potvrdi postojanje samog fenomena.
Još jedan zanimljiv detalj odnosi se na godine života.
Istraživači su otkrili da razlika u proceni privlačnosti između muškaraca i žena nije jednaka tokom celog života.
Naprotiv, ona se postepeno smanjuje kako ljudi stare.
Najveća razlika primećena je kod mlađih odraslih osoba, dok se sa godinama taj jaz polako smanjuje.
Do osamdesete godine života gotovo potpuno nestaje.
Drugim rečima, stariji muškarci i žene ocenjuju se približno jednako kada je reč o fizičkoj privlačnosti.
Naučnici smatraju da razlog leži u činjenici da se muška i ženska lica s godinama sve više međusobno približavaju.
Mnoge karakteristike koje u mladosti jasno razlikuju polove postaju manje izražene, pa se smanjuje i razlika u načinu na koji ih ljudi doživljavaju.
Ovi rezultati delimično potvrđuju i zapažanja američke književnice i esejistkinje Suzan Zontag, koja je još sedamdesetih godina prošlog veka pisala o tome da se ženska lepota često povezuje sa mladošću.
Prema njenom mišljenju, društvo mnogo strože procenjuje starenje žena nego muškaraca.
Novo istraživanje pokazuje da privlačnost ženskih lica zaista opada brže nego kod muškaraca kada se posmatra kroz prizmu percepcije drugih ljudi.
Ipak, važno je naglasiti da naučnici nisu merili stvarnu lepotu, već način na koji ljudi doživljavaju privlačnost.
To znači da rezultati ne govore ko je objektivno lepši, već kako ljudski mozak reaguje na određene crte lica.
Uprkos tome, studija predstavlja jednu od najobimnijih analiza ove vrste ikada sprovedenih i pruža snažne dokaze da se ženska lica širom sveta zaista češće ocenjuju kao privlačnija.
Da li je razlog evolucija, biologija, društveni uticaj ili kombinacija svih tih faktora, pitanje je na koje nauka još nema konačan odgovor.
Jedno je, međutim, sigurno – nakon analize više od milion i po procena i podataka prikupljenih sa gotovo svih kontinenata, stara izreka o „lepšem polu“ dobila je snažnu podršku iz sveta nauke.
A rasprava koja traje vekovima dobila je potpuno novu dimenziju.