Bolesti srca već godinama predstavljaju jedan od vodećih zdravstvenih problema širom sveta, a stručnjaci stalno upozoravaju da mnogi ljudi zanemaruju prve znakove upozorenja. Iako se veliki broj ljudi fokusira na krvni pritisak ili povremene bolove u grudima, kardiolozi tvrde da se pravi pokazatelji rizika često kriju upravo u laboratorijskim analizama krvi.
Prema rečima Bradley Serwer, postoje dva broja koja gotovo uvek prva proverava kada pregleda nalaze svojih pacijenata. Upravo ti rezultati mogu da ukažu na povećan rizik od srčanog ili moždanog udara, čak i kod osoba koje nemaju vidljive simptome.
Kako ističe ovaj kardiolog, redovne laboratorijske analize ne služe samo ljudima koji već imaju dijagnostikovane srčane probleme, već i onima koji žele da spreče nastanak ozbiljnih komplikacija u budućnosti. Mnogi ljudi se osećaju potpuno zdravo, a ipak imaju izrazito loše vrednosti koje godinama polako oštećuju krvne sudove.
Dva broja koja najviše zanimaju kardiologe
Kada pregleda rezultate krvi, dr Server najviše pažnje obraća na LDL holesterol i trigliceride. Ove vrednosti, kako objašnjava, mogu mnogo da otkriju o stanju krvnih sudova i ukupnom riziku za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
LDL holesterol poznat je kao „loš holesterol“ jer se taloži unutar arterija i vremenom stvara naslage koje otežavaju normalan protok krvi. Sa druge strane, trigliceridi predstavljaju vrstu masti u krvi koja je često povezana sa ishranom, viškom kilograma i načinom života.
„Holesterol je jedan od najvažnijih promenljivih faktora rizika kada govorimo o bolestima srca. Ako na vreme znamo vrednosti, možemo reagovati pre nego što nastanu ozbiljne komplikacije“, objašnjava dr Server.
On upozorava da se masne naslage u arterijama mogu razvijati godinama bez ikakvih simptoma. Problem nastaje kada krvni sud postane sužen ili potpuno zapušen, što može izazvati srčani ili moždani udar.
Kako nastaje problem u krvnim sudovima?
Kada je LDL holesterol visok, on počinje da se taloži na zidovima arterija. Vremenom se te naslage zadebljavaju i postaju tvrđe zbog prisustva kalcijuma. Taj proces poznat je kao ateroskleroza.
Ako se ateroskleroza razvije u arterijama koje hrane srce, može izazvati bol u grudima, otežano disanje ili infarkt. Ukoliko se problem pojavi u krvnim sudovima vrata ili mozga, povećava se rizik od moždanog udara.
Kardiolog upozorava da dodatnu opasnost predstavlja mogućnost pucanja tih naslaga. Tada organizam pokušava da „zakrpi“ problem stvaranjem krvnog ugruška, ali upravo taj ugrušak može u potpunosti zaustaviti protok krvi.
„Krvni ugrušak može nastati veoma brzo i izazvati ozbiljne posledice za samo nekoliko minuta“, upozorava dr Server.
Koje vrednosti LDL holesterola se smatraju dobrim?
Idealne vrednosti zavise od zdravstvenog stanja osobe i faktora rizika koje ima. Ipak, postoje okvirne preporuke koje lekari često koriste:
- do 130 mg/dl za osobe sa niskim rizikom,
- ispod 100 mg/dl za osobe sa srednjim rizikom,
- manje od 70 mg/dl za visokorizične pacijente,
- oko 55 mg/dl za veoma visokorizične osobe.
U grupu veoma visokog rizika spadaju ljudi koji već imaju koronarnu bolest srca, dijabetes, hronične bolesti bubrega ili dugogodišnje pušače.
Stručnjaci naglašavaju da nije dovoljno samo jednom proveriti holesterol. Redovno praćenje rezultata omogućava lekarima da procene koliko određene promene u načinu života ili terapija daju rezultate.
Zašto su trigliceridi važni?
Trigliceridi su još jedan važan pokazatelj zdravlja srca i krvnih sudova. Njihov nivo često zavisi od toga šta smo jeli prethodnog dana, ali konstantno povišene vrednosti mogu predstavljati ozbiljan problem.
„Kod nekih ljudi telo ne uspeva efikasno da razgradi trigliceride, pa njihove vrednosti postaju veoma visoke“, objašnjava dr Server.
Povišeni trigliceridi ne utiču samo na srce. U određenim slučajevima mogu dovesti i do akutnog pankreatitisa, veoma ozbiljnog zapaljenja pankreasa koje zahteva hitno lečenje.
Idealna vrednost triglicerida, prema preporukama stručnjaka, trebalo bi da bude ispod 150 mg/dl.
Ne zaboravite ni „dobar“ holesterol
Pored LDL-a i triglicerida, važan pokazatelj je i HDL holesterol, poznat kao „dobar holesterol“. Njegova uloga je da pomaže uklanjanje viška masnoća iz krvnih sudova.
Kod muškaraca se poželjnom smatra vrednost iznad 40 mg/dl, dok je kod žena cilj više od 50 mg/dl. Sve preko 60 mg/dl smatra se dodatnom zaštitom za srce.
Lekari ističu da ljudi često obraćaju pažnju samo na ukupni holesterol, iako je mnogo važnije razumeti odnos između LDL-a, HDL-a i triglicerida.
Šta možete uraditi da poboljšate rezultate?
Dobra vest je da se holesterol i trigliceridi često mogu značajno poboljšati promenama životnih navika. Kardiolozi posebno izdvajaju nekoliko važnih koraka.
Fizička aktivnost
Redovno kretanje pomaže povećanju HDL holesterola i smanjenju LDL-a. Čak i umerena fizička aktivnost, poput brzog hodanja, može imati veliki efekat ako se praktikuje redovno.
Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno ili 75 minuta intenzivnijeg treninga.
Gubitak viška kilograma
Smanjenje telesne težine od svega pet do deset procenata može značajno popraviti rezultate laboratorijskih analiza i smanjiti opterećenje srca.
Manje zasićenih masti
Ishrana bogata prerađenim mesom, brzom hranom i pekarskim proizvodima često dovodi do povećanja lošeg holesterola. Zato lekari preporučuju ograničavanje zasićenih masti i biranje zdravijih izvora hrane.
Više vlakana u ishrani
Namirnice poput ovsa, ječma, pasulja, povrća i voća mogu pomoći organizmu da prirodno reguliše nivo holesterola.
Redovne kontrole mogu spasiti život
Lekari upozoravaju da mnogi ljudi godinama ne proveravaju krvnu sliku jer nemaju simptome. Međutim, problemi sa holesterolom i trigliceridima često se razvijaju tiho i bez upozorenja.
Upravo zbog toga stručnjaci savetuju redovne preventivne preglede i razgovor sa lekarom o faktorima rizika, naročito ako u porodici postoje bolesti srca, dijabetes ili visok krvni pritisak.
Na vreme otkriven problem često može da se drži pod kontrolom jednostavnim promenama životnih navika, dok zanemarivanje rezultata može dovesti do ozbiljnih posledica.