Postoje ljudi koji ostave trag u umetnosti, a postoje i oni čiji život postane simbol jednog vremena. Bekim Fehmiu pripadao je upravo toj drugoj grupi. Bio je glumac koji je svojim talentom osvojio svet, čovek koji je rušio granice i dokazivao da umetnost ne poznaje nacionalnost, veru ni poreklo. Ipak, iza velikog uspeha, aplauza i međunarodne slave krila se duboka lična drama koja je svoj tragični epilog dobila 15. juna 2010. godine.
Na godišnjicu njegove smrti mnogi se ponovo prisećaju čoveka koji je bio mnogo više od filmske zvezde. Bio je simbol jedne epohe, umetnik izuzetne harizme i ličnost čije je ime ostalo upisano zlatnim slovima u istoriju jugoslovenske i evropske kinematografije.
Dečak sa Balkana koji je osvojio svet
Bekim Fehmiu rođen je u Sarajevu, odrastao u Prizrenu, a umetnički sazreo u Beogradu. Njegov životni put bio je neobičan spoj različitih kultura, jezika i identiteta koji su ga oblikovali u jedinstvenu ličnost.
Još kao mlad pokazivao je izuzetan talenat za glumu, ali niko nije mogao ni da nasluti da će jednog dana postati jedan od najpoznatijih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije.
Pravi proboj dogodio se 1967. godine kada je tumačio lik Belog Bore u kultnom filmu „Skupljači perja“. Film je doživeo ogroman međunarodni uspeh, osvojio nagrade na najvažnijim filmskim festivalima i bio nominovan za Oskara.
Upravo zahvaljujući toj ulozi Bekim Fehmiu postao je prvi glumac iz istočne Evrope koji je uspeo da probije tadašnju Gvozdenu zavesu i ostvari značajnu karijeru na Zapadu.
Usledile su brojne ponude iz Italije, Francuske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Sarađivao je sa najvećim imenima svetskog filma i televizije, a njegov šarm, talenat i upečatljiva pojava osvajali su publiku gde god se pojavio.
Mnogi su verovali da će postati jedna od najvećih svetskih filmskih zvezda svog vremena.
Slava nikada nije promenila njegov karakter
Iako je bio okružen slavom, Bekim Fehmiu nikada nije dozvolio da ga uspeh promeni. Bio je poznat kao čovek čvrstih principa koji nije pristajao na kompromise kada su u pitanju umetnost i lično dostojanstvo.
Za njega gluma nije bila samo profesija. Smatrao je da umetnik ima odgovornost prema društvu i istini.
Upravo zbog toga često je birao teži put, odbijajući projekte koji nisu odgovarali njegovim uverenjima. Mnogi smatraju da je zbog takvog stava propustio priliku da ostvari još veću međunarodnu karijeru, ali njemu lični integritet nikada nije bio na prodaju.
Bio je kosmopolita koji je verovao da ljudi treba da budu povezani kulturom, a ne podeljeni nacionalnim granicama.
Bolno razočaranje u vreme raspada Jugoslavije
Krajem osamdesetih godina političke tenzije na prostoru Jugoslavije postajale su sve izraženije. Nacionalizam je počeo da ulazi u sve sfere društva, a Bekim Fehmiu to je doživljavao veoma teško.
Godine 1987. povukao je potez koji je odjeknuo širom zemlje. Tokom izvođenja predstave „Madam Kolontajn“ demonstrativno je napustio scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta u znak protesta protiv rastuće mržnje i netrpeljivosti među narodima.
Bio je to čin koji je mnoge iznenadio, ali koji je jasno pokazao koliko ga je bolela atmosfera koja je sve više zahvatala društvo.
Nakon toga gotovo potpuno se povukao iz javnosti.
Godinama nije davao intervjue, retko se pojavljivao na javnim događajima i vodio je povučen život. Njegovo ćutanje trajalo je više od dve decenije i predstavljalo je svojevrstan protest protiv svega što se dešavalo na prostoru koji je smatrao svojim domom.
Ljubav koja je trajala do poslednjeg dana
Veliku životnu sreću pronašao je u braku sa glumicom Brankom Petrić. Njih dvoje važili su za jedan od najskladnijih i najvoljenijih parova na domaćoj umetničkoj sceni.
Njihova ljubavna priča trajala je decenijama i bila je ispunjena međusobnim poštovanjem, podrškom i razumevanjem.
Iz tog braka dobili su sinove Uliksa i Hedona, kojima su bili potpuno posvećeni.
Prijatelji i kolege često su govorili da je između Bekima i Branke postojala posebna povezanost koju je bilo teško opisati rečima.
Zbog toga je tragedija koja je usledila bila još bolnija za sve koji su ih poznavali.
Odlazak koji je šokirao region
Dana 15. juna 2010. godine javnost je ostala zatečena vešću da je Bekim Fehmiu preminuo.
Njegova smrt izazvala je nevericu među prijateljima, kolegama i poštovaocima njegovog rada širom regiona.
Branka Petrić je godinama kasnije skupila snagu da govori o poslednjim trenucima koje je provela sa suprugom.
Prema njenim rečima, ništa nije ukazivalo da će tog dana doći do tragedije. Razgovarali su kao i obično, planirali zajedničko veče i oprostili se zagrljajem kada je krenula od kuće.
Kada se vratila manje od sat vremena kasnije, dočekala ju je tišina koja će joj zauvek promeniti život.
Bekim je ostavio oproštajno pismo namenjeno supruzi, sinovima i braći. U njemu je napisao da ih voli i da odlazi miran i odlučan.
Porodica je poštovala njegovu želju da oproštaj protekne dostojanstveno i bez velike medijske pažnje.
Njegov odlazak ostao je jedna od najpotresnijih priča u istoriji domaće umetnosti.
Poslednja želja vezana za Prizren
Iako je veći deo života proveo u Beogradu i putovao širom sveta, Bekim Fehmiu nikada nije zaboravio Prizren, grad u kojem je odrastao.
Zbog toga je njegova poslednja želja bila da njegov pepeo bude prosut u reci Bistrici.
Porodica je tu želju ispunila nekoliko dana nakon kremacije.
U rano jutro, daleko od očiju javnosti, najbliži članovi porodice okupili su se pored reke koja je za Bekima imala posebno značenje.
Njegov sin Uliks prosuo je pepeo u brzu planinsku reku, dok su članovi porodice u tišini posmatrali kako voda odnosi poslednje tragove čoveka koji je obeležio jednu epohu.
Vest o tome ubrzo se proširila Prizrenom, pa su mnogi građani došli na obalu Bistrice kako bi mu odali poslednju počast. Ljudi su donosili cveće iz svojih vrtova, ostavljali ga pored reke i prisećali se glumca čije je ime pronelo slavu njihovog grada širom sveta.
Nasleđe koje vreme ne može da izbriše
I danas, više od decenije nakon njegove smrti, Bekim Fehmiu ostaje jedna od najvažnijih figura jugoslovenskog filma.
Njegove uloge i dalje se proučavaju na akademijama, filmovi u kojima je igrao redovno se prikazuju na televizijama, a mlađe generacije otkrivaju njegov talenat i harizmu.
Bio je čovek koji je uspeo da poveže različite svetove, umetnik koji je verovao u snagu kulture i pojedinac koji nikada nije odustao od svojih principa.
Njegov život bio je istovremeno blistav i tragičan, baš kako glasi naslov autobiografije koju je ostavio iza sebe.
Iako ga više nema, Bekim Fehmiu ostaje zauvek prisutan kroz umetnost koju je stvarao i sećanja ljudi koji su ga voleli. Njegova priča nije samo priča o velikom glumcu, već i o čoveku koji je celog života tragao za istinom, dostojanstvom i smislom u svetu punom kontradikcija.