Teška pomorska nesreća koja se dogodila u akvatorijumu kod Splita i u kojoj su život izgubila četiri državljana Češke potresla je region i ponovo otvorila pitanje bezbednosti plovidbe tokom letnje sezone na Jadranu. Nakon sudara putničkog katamarana i jedrilice, nadležne službe pokrenule su opsežnu istragu kako bi se utvrdile sve okolnosti koje su dovele do tragedije.
Dok javnost očekuje zvanične rezultate istrage, pomorski stručnjaci ukazuju na pravila koja važe na moru i objašnjavaju kako funkcionišu procedure izbegavanja sudara između plovila.
Profesor sa Pomorskog fakulteta u Rijeci Vlado Frančić govorio je o osnovnim pravilima međunarodne plovidbe, naglašavajući da postoje jasno definisane procedure koje bi trebalo da spreče ovakve nesreće.
Prema njegovim rečima, međunarodna pravila o izbegavanju sudara na moru detaljno određuju ponašanje plovila kada se nađu na potencijalno opasnim putanjama.
Pravila koja važe za sve na moru
Stručnjaci objašnjavaju da postoje tri osnovne situacije koje mogu dovesti do opasnosti od sudara. Reč je o susretu plovila koja dolaze jedan drugom u susret, ukrštanju njihovih kurseva i situacijama preticanja.
U svakoj od tih situacija postoje jasno propisana pravila koja određuju koje plovilo ima prvenstvo prolaza, odnosno pravo puta.
Kada se radi o ukrštanju kurseva, osnovno pravilo glasi da plovilo koje se nalazi sa desne strane ima pravo prvenstva. Drugo plovilo tada mora da promeni kurs i omogući bezbedan prolazak.
Međutim, Frančić naglašava da se odgovornost ne završava samo na tome.
Iako jedno plovilo formalno ima pravo puta, ni ono ne sme ostati pasivno ukoliko primeti da druga strana ne reaguje na vreme.
Bezbednost na moru zasniva se na zajedničkoj odgovornosti svih učesnika u saobraćaju, a cilj svakog postupka mora biti izbegavanje sudara bez obzira na to ko formalno ima prednost.
„Na neki način oba broda moraju učiniti sve što je moguće kako bi sprečila nesreću“, istakao je stručnjak.
Reakcija mora biti brza i odlučna
Jedno od ključnih pitanja nakon tragedije kod Splita jeste koliko brzo su posade imale mogućnost da reaguju i da li je sudar mogao biti izbegnut.
Prema rečima stručnjaka, reakcija na moru ne sme da bude poslednji potez u kritičnom trenutku.
Naprotiv, međunarodna pravila nalažu da se opasnost prepozna dovoljno rano i da se manevar izbegavanja sprovede odlučno i na vreme.
Upravo zbog toga kapetani i članovi posade neprestano prate situaciju oko svog plovila, koristeći vizuelna osmatranja, radarske sisteme i druge navigacione uređaje.
Kada postoji i najmanja sumnja da bi moglo doći do ukrštanja putanja dva broda, potrebno je odmah proceniti situaciju i preduzeti odgovarajuće mere.
Pomorski stručnjaci ističu da odugovlačenje često dovodi do komplikacija jer ostavlja manje vremena za reakciju.
Katamarani imaju izuzetne manevarske sposobnosti
Posebnu pažnju javnosti privukla je činjenica da je u nesreći učestvovao brzi putnički katamaran.
Frančić objašnjava da su takva plovila specifična po svojoj konstrukciji i da imaju veoma dobre manevarske karakteristike.
Za razliku od nekih većih brodova kojima je potrebno više vremena da uspore ili promene smer kretanja, moderni katamarani projektovani su tako da mogu relativno brzo da reaguju.
Prema njegovim rečima, smanjivanjem brzine ovakva plovila mogu da se zaustave na znatno kraćoj udaljenosti nego što mnogi pretpostavljaju.
To ne znači da se mogu zaustaviti trenutno, ali njihova sposobnost manevrisanja značajno je bolja u odnosu na klasične putničke brodove slične veličine.
Međunarodna pomorska organizacija propisuje standarde koji definišu koliko prostora brod mora imati za okretanje i zaustavljanje.
Ti parametri razlikuju se od plovila do plovila i zavise od konstrukcije, brzine, težine i brojnih drugih tehničkih karakteristika.
Kod brzih katamarana zaustavni put može biti znatno kraći nego kod tradicionalnih brodova, što im daje dodatne mogućnosti za reagovanje u hitnim situacijama.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da čak i najbolje manevarske sposobnosti ne mogu nadoknaditi zakašnjelu reakciju ili pogrešnu procenu opasnosti.
Kako izgleda istraga nakon pomorske nesreće
Nakon svake ozbiljne pomorske nesreće pokreće se detaljna istraga koja ima više ciljeva.
Jedan deo istrage usmeren je na utvrđivanje eventualne odgovornosti učesnika, dok drugi ima zadatak da utvrdi uzroke nesreće kako bi se slični događaji sprečili u budućnosti.
Prema rečima Frančića, institucije koje vode postupke imaju različite nadležnosti.
Lučka kapetanija i tužilaštvo bave se utvrđivanjem odgovornosti i eventualnih propusta koji su doveli do nesreće.
Sa druge strane, agencije za istraživanje nesreća fokusirane su na bezbednosni aspekt i pokušavaju da identifikuju sve faktore koji su doprineli tragediji.
Cilj takvih istraga nije kažnjavanje pojedinaca već unapređenje sistema bezbednosti.
Tokom istrage analiziraju se svi dostupni podaci.
Posebno važni su radarski zapisi, navigacioni podaci, komunikacija između plovila i evidencije sistema za nadzor pomorskog saobraćaja.
Pored tehničkih podataka, istražitelji razgovaraju sa članovima posade, putnicima i očevicima kako bi dobili što potpuniju sliku događaja.
U mnogim slučajevima konačni zaključci pokažu da tragedija nije posledica jednog propusta, već kombinacije više faktora koji su se poklopili u istom trenutku.
Letnja sezona donosi povećan rizik
Jadransko more tokom leta postaje jedno od najprometnijih područja u Evropi.
Hiljade jedrilica, jahti, trajekata, katamarana i drugih plovila svakodnevno prolaze kroz uske kanale i prolaze između ostrva.
Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da tokom turističke sezone rizik od nesreća značajno raste.
Posebno su osetljiva područja poput Splitskih vrata, gde se ukrštaju različiti plovni pravci i gde je gustina saobraćaja veoma velika.
Povećan broj plovila automatski znači i veći broj potencijalno opasnih situacija.
Dovoljna je jedna pogrešna procena, trenutak nepažnje ili zakašnjela reakcija da dođe do ozbiljne nesreće.
Poslednjih godina broj plovila na Jadranu kontinuirano raste, a taj trend dodatno je ubrzan nakon pandemije kada je nautički turizam doživeo snažan oporavak.
Stručnjaci zbog toga neprestano upozoravaju na potrebu poštovanja pravila plovidbe i maksimalnog opreza.
Tragedija koja će dugo ostati u sećanju
Nesreća kod Splita odnela je četiri ljudska života i ostavila dubok trag među porodicama stradalih, ali i među svim učesnicima pomorskog saobraćaja.
Dok traje istraga, javnost očekuje odgovore na pitanja šta se tačno dogodilo i da li je tragedija mogla biti sprečena.
Rezultati istrage trebalo bi da pokažu sve okolnosti sudara i eventualne propuste koji su doveli do fatalnog ishoda.
Bez obzira na konačne zaključke, stručnjaci ističu da ova nesreća predstavlja još jedno upozorenje koliko su pažnja, disciplina i poštovanje međunarodnih pravila važni na moru.
Svaka pomorska tragedija donosi bolne posledice, ali istovremeno pruža priliku da se izvuču pouke koje mogu spasiti živote u budućnosti.