Dok se u mnogim državama granica za odlazak u penziju stalno pomera naviše, jedna evropska zemlja razvila je sistem koji zaposlenima omogućava veću kontrolu nad sopstvenim vremenom i budućnošću. Reč je o posebnom modelu poznatom kao „vrednosna štednja“, koji zaposlenima omogućava da tokom radnog veka skupljaju sate, dane odmora i deo primanja kako bi ih kasnije koristili za duži odmor, privremeno odsustvo sa posla ili čak raniji odlazak u penziju.
Ovaj sistem već godinama postoji u Nemačka, a interesovanje za njega raste jer mnogi zaposleni žele veću fleksibilnost između posla i privatnog života. Posebno je zanimljiv radnicima koji godinama rade prekovremeno, retko koriste godišnje odmore ili žele da sebi obezbede sigurniju tranziciju ka penzionerskim danima.
Šta zapravo predstavlja „vrednosna štednja“?
Model funkcioniše tako što zaposleni deo svojih prava ili primanja ne koriste odmah, već ih „odlažu“ za budućnost. U praktičnom smislu, zaposleni mogu da izdvoje:
– Prekovremene sate
– Neiskorišćene dane godišnjeg odmora
– Bonuse i dodatne isplate
– Deo redovne plate
– Dodatke za radni učinak
Sve to pretvara se u posebnu finansijsku rezervu koja se čuva za kasnije korišćenje. Najveća prednost ovog sistema jeste činjenica da se tokom perioda štednje na taj novac ne plaćaju odmah porezi ni socijalni doprinosi. Oni se obračunavaju tek kada zaposleni kasnije počne da koristi sredstva.
To znači da zaposleni praktično može godinama da stvara rezervu koja će mu jednog dana omogućiti više slobodnog vremena bez gubitka finansijske sigurnosti.
Kako funkcioniše u praksi?
Zamislite zaposlenog koji godinama radi prekovremeno i ne koristi sav godišnji odmor. Umesto da mu ti sati i dani propadnu ili da ih odmah naplati, oni se prebacuju u fond vrednosne štednje.
Nakon određenog broja godina, zaposleni može odlučiti da nekoliko meseci ili čak godinu dana ne radi, a da za to vreme i dalje prima mesečne isplate iz svog fonda. Na taj način praktično koristi ranije „sačuvano“ radno vreme i novac.
Mnogi zaposleni ovaj model koriste kako bi:
– napravili dužu pauzu od posla,
– posvetili se porodici,
– brinuli o starijim članovima porodice,
– završili dodatno obrazovanje,
– proveli više vremena sa decom,
– postepeno smanjivali radne obaveze pred penziju.
Za razliku od klasičnog neplaćenog odsustva, osoba tokom korišćenja vrednosne štednje ostaje socijalno zaštićena.
Velika prednost – osiguranje ostaje aktivno
Jedna od ključnih prednosti ovog sistema jeste to što zaposleni tokom korišćenja sredstava i dalje ostaje osiguran.
To znači da se i dalje plaćaju:
– zdravstveno osiguranje,
– penziono osiguranje,
– socijalni doprinosi,
– osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Praktično, osoba formalno ostaje u statusu zaposlenog iako određeni period ne radi.
Upravo zbog toga mnogi ovaj model vide kao sigurniji način za postepeni prelazak iz radnog odnosa u penziju, bez naglog pada prihoda i bez prekida u socijalnim pravima.
Raniji odlazak u penziju bez velikih gubitaka
Mnogi radnici sanjaju o tome da nekoliko godina ranije napuste posao, ali ih u tome sprečavaju finansijski razlozi. Model vrednosne štednje omogućava da zaposleni sami sebi „kupe vreme“.
Na primer, osoba može godinama odvajati deo primanja i gomilati sate, a zatim poslednje dve ili tri godine pred penziju praktično provesti van radnog mesta, dok i dalje prima mesečne isplate iz svog fonda.
Na taj način prelazak u penziju postaje postepen i manje stresan.
Osim toga, nastavak uplata u penzioni sistem tokom korišćenja fonda može pozitivno uticati i na budući iznos penzije, što je dodatni motiv za mnoge zaposlene.
Šta se dešava kada zaposleni promeni posao?
Ranije je jedan od najvećih problema ovog sistema bio prelazak kod drugog poslodavca. U slučaju promene firme, zaposleni je često imao komplikacije oko prenosa sredstava.
Danas su pravila fleksibilnija. Vrednosna štednja uglavnom može da se prenese kod novog poslodavca, ali samo ako novi poslodavac pristane da preuzme postojeći fond.
U situacijama kada zaposleni još nema novi posao ili novi poslodavac ne želi da preuzme sredstva, postoji dodatna zaštita.
Tada sredstva može privremeno da preuzme nemačko penziono osiguranje, koje ih čuva dok osoba ne odluči kako će ih koristiti u budućnosti.
Koji uslovi moraju biti ispunjeni?
Da bi nemačko penziono osiguranje moglo da preuzme sredstva iz vrednosne štednje, potrebno je ispuniti određene uslove.
Pre svega, radni odnos mora biti završen ili otkazan. Pored toga, fond mora sadržati minimalan iznos propisan pravilima sistema.
Za 2026. godinu taj minimalni prag iznosi 23.730 evra.
Važno je naglasiti da se otpremnine ne računaju u taj iznos, već samo sredstva koja su stvarno prikupljena kroz vrednosnu štednju.
Zašto mnogi ne podižu novac odmah?
Kada zaposleni odmah podigne celokupan iznos iz fonda, država odmah obračunava poreze i socijalne doprinose. Zbog toga konačan iznos koji ostaje zaposlenom može biti znatno manji.
Upravo zato mnogi biraju opciju prenosa sredstava na penziono osiguranje.
Na taj način novac ostaje zaštićen, a porezi i doprinosi se plaćaju postepeno kroz mesečne isplate. To zaposlenima često finansijski više odgovara.
Dodatna prednost je činjenica da se i dalje nastavljaju uplate u penzioni sistem, što dugoročno može povećati buduću penziju.
Sigurnost ima prednost nad velikom zaradom
Za razliku od privatnih investicionih fondova, nemačko penziono osiguranje ne ulaže ova sredstva u rizične investicije poput akcija ili špekulativnih fondova.
Cilj sistema nije ostvarivanje velike zarade, već stabilnost i sigurnost novca koji su zaposleni godinama izdvajali.
To znači da je fokus na očuvanju vrednosti sredstava i zaštiti zaposlenih od mogućih finansijskih gubitaka.
Mnogi stručnjaci smatraju da upravo ta sigurnost predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih ovaj model postaje sve popularniji među radnicima.
Isplata funkcioniše gotovo kao redovna plata
Kada zaposleni odluči da koristi svoju vrednosnu štednju, potrebno je da podnese zvaničan zahtev.
Nakon toga sredstva se isplaćuju svakog meseca, slično regularnoj plati koju je osoba ranije primala.
Ipak, postoje određena ograničenja. Prema pravilima sistema, mesečna isplata mora iznositi između 70 i 130 odsto ranijeg prosečnog prihoda zaposlenog.
Na taj način sprečava se prebrzo trošenje sredstava, ali i obezbeđuje određeni kontinuitet prihoda.
Šta se dešava kada osoba ode u penziju?
Kada zaposleni zvanično ostvari pravo na starosnu penziju, preostali novac iz fonda vrednosne štednje više se ne isplaćuje mesečno.
Tada se preostala sredstva isplaćuju jednokratno, a u tom trenutku obračunavaju se i svi porezi i doprinosi.
U slučaju smrti korisnika, novac pripada naslednicima, koji takođe dobijaju pravo na isplatu preostalih sredstava.
Model koji bi mnoge zemlje mogle da preuzmu
Sve više stručnjaka smatra da bi ovakav sistem mogao postati zanimljiv i drugim evropskim državama, posebno zbog starenja stanovništva i sve većeg pritiska na penzione fondove.
Model vrednosne štednje zaposlenima daje osećaj kontrole nad sopstvenim vremenom, ali i mogućnost da sami planiraju tempo odlaska u penziju.
U vremenu kada su prekovremeni rad, stres i nedostatak slobodnog vremena postali svakodnevica za milione ljudi, mogućnost da se višak rada jednog dana pretvori u slobodu mnogima zvuči kao idealno rešenje.