Cena zlata poslednjih nedelja ne beleži dramatične pomake, ali stručnjaci upozoravaju da trenutni mir na tržištu ne znači da je period velikih promena završen. Naprotiv, brojni ekonomski i geopolitički faktori ukazuju da bi plemeniti metal mogao ponovo da bude u centru pažnje investitora širom sveta.
Centralne banke nastavljaju agresivnu kupovinu zlata, investitori traže sigurnost zbog ratova i inflacije, dok tržišta sa oprezom prate poteze američkih Federalnih rezervi. Upravo zbog toga mnogi ekonomisti smatraju da je trenutna stagnacija samo kratkotrajni predah pre novog talasa promena.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ukupna globalna tražnja za zlatom u prvom kvartalu 2026. godine dostigla je 1.231 tonu, što predstavlja rast od dva odsto u odnosu na isti period prošle godine. Posebno je zanimljivo što centralne banke nastavljaju da povećavaju svoje rezerve, uprkos visokim cenama na tržištu.
Iako je cena zlata nedavno blago pala nakon geopolitičkih dešavanja na Bliskom istoku i novih tenzija oko Ormuskog moreuza, interesovanje investitora nije oslabilo. Naprotiv, mnogi smatraju da je upravo ovakva situacija razlog zbog kojeg zlato ostaje jedna od najvažnijih sigurnih investicija.
Tržište trenutno odmara nakon istorijskog rasta
Ekonomski analitičari ocenjuju da trenutna stabilizacija ne predstavlja promenu dugoročnog trenda, već prirodnu fazu konsolidacije nakon snažnog rasta cena koji je obeležio prethodni period.
Jedan od ključnih razloga za pritisak na zlato jeste snažan američki dolar. Kako se zlato globalno obračunava u dolarima, njegova cena postaje viša za investitore koji kupuju drugim valutama. To kratkoročno smanjuje tražnju i usporava dalji rast.
Pored toga, investitorima su trenutno dostupne i druge opcije za plasman kapitala. Visoke kamatne stope povećale su atraktivnost štednje, državnih obveznica i različitih finansijskih instrumenata koji donose siguran prinos, za razliku od zlata koje ne isplaćuje kamatu.
Međutim, geopolitičke tenzije i dalje održavaju veliku neizvesnost na tržištu. Ratovi, energetske krize i nestabilnost u ključnim regionima sveta povećavaju strah investitora i podstiču potragu za sigurnim utočištima.
Upravo zato tržište zlata trenutno funkcioniše pod uticajem dva suprotna faktora. Sa jedne strane, rast geopolitičkih rizika podstiče kupovinu zlata, dok sa druge strane visoke kamate i snažan dolar ograničavaju njegov dalji rast.
Centralne banke igraju ključnu ulogu
Posebno važan signal dolazi od centralnih banaka koje poslednjih godina ubrzano povećavaju svoje zlatne rezerve. Za razliku od privatnih investitora koji često kupuju i prodaju zlato zbog kratkoročnih promena na tržištu, centralne banke kupuju zlato kao dugoročnu zaštitu od ekonomskih i političkih rizika.
Tokom prvog kvartala ove godine centralne banke kupile su neto 244 tone zlata, što je rast od tri odsto u odnosu na prošlu godinu. Takvi podaci pokazuju da države širom sveta sve manje žele da zavise isključivo od dolara i američkih finansijskih instrumenata.
Srbija prati globalni trend povećanja rezervi. Narodna banka Srbije krajem aprila raspolagala je sa gotovo 54 tone zlata, čija se vrednost procenjuje na oko 6,9 milijardi evra. Samo tokom aprila kupljeno je više od 225 kilograma zlata kroz domaće tržište.
Slične poteze povlače i druge države. Gana je nedavno najavila povećanje obavezne kupovine zlata od rudarskih kompanija kako bi dodatno ojačala nacionalne rezerve i stabilizovala domaću valutu.
Stručnjaci smatraju da upravo potezi centralnih banaka predstavljaju jedan od najvažnijih pokazatelja budućeg kretanja tržišta zlata. Kada države povećavaju zlatne rezerve, to često ukazuje na rastući oprez prema globalnom finansijskom sistemu.
Svet se vraća zlatu nakon velikih kriza
Zanimljivo je da situacija nije oduvek bila ovakva. Tokom devedesetih godina i početkom dvehiljaditih mnoge zemlje smatrale su da zlato gubi značaj u modernom finansijskom sistemu.
U tom periodu dolar i američke državne obveznice važili su za najbezbedniju imovinu, dok je zlato često opisivano kao “neproduktivna aktiva” jer ne donosi kamatu niti dividendu.
Velika Britanija je krajem devedesetih prodala veliki deo svojih zlatnih rezervi po cenama koje se danas smatraju veoma niskim. Istovremeno su evropske centralne banke koordinisano ograničavale količine zlata kroz međunarodne sporazume.
Tada je vladalo uverenje da su inflacija i velike finansijske krize stvar prošlosti. Globalizacija je bila u usponu, tržišta stabilna, a poverenje u američki finansijski sistem izuzetno snažno.
Međutim, situacija se potpuno promenila nakon finansijske krize 2008. godine. Kasnije su pandemija, rat u Ukrajini, zamrzavanje ruskih rezervi i novi geopolitički sukobi dodatno povećali nepoverenje u globalni finansijski sistem.
Zbog toga su centralne banke širom sveta počele ponovo da kupuju zlato kao zaštitu od političkih i ekonomskih šokova.
Posebno se izdvajaju zemlje u razvoju i tržišta u usponu poput Kine, Indije, Turske i Poljske, koje poslednjih godina ubrzano povećavaju svoje zlatne rezerve.
Današnja situacija podseća na sedamdesete godine
Ekonomisti često porede trenutnu situaciju sa periodom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su svet pogodili visoka inflacija, energetske krize i veliki geopolitički sukobi.
Tada su centralne banke morale agresivno da podižu kamatne stope kako bi zaustavile rast cena. Međutim, današnja situacija je znatno komplikovanija.
Države i kompanije danas imaju mnogo veći dug nego pre nekoliko decenija, pa bi naglo povećanje kamata moglo izazvati ozbiljne probleme za ekonomiju i finansijska tržišta.
Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da centralne banke imaju mnogo manje prostora za agresivne poteze nego ranije. To je jedan od razloga zbog kojeg zlato i dalje ostaje veoma važno investitorima.
Dva scenarija koja bi mogla promeniti tržište
Stručnjaci upozoravaju da se pred tržištem trenutno nalaze dva moguća scenarija, a oba zavise od razvoja globalnih sukoba, inflacije i odluka centralnih banaka.
Prvi scenario mogao bi biti veoma pozitivan za zlato. Ukoliko ratovi i geopolitičke tenzije nastave da povećavaju cene nafte, gasa i drugih sirovina, inflacija bi mogla ostati visoka tokom dužeg perioda.
Ukoliko centralne banke pritom ne budu mogle značajno da povećavaju kamatne stope zbog straha od ekonomske krize, investitori bi sve više kapital prebacivali u zlato kao sigurnu imovinu.
U takvoj situaciji dominirao bi takozvani “kanal straha”, odnosno rast neizvesnosti koji tradicionalno povećava tražnju za zlatom.
Drugi scenario mogao bi da deluje negativno na cenu zlata. Ukoliko centralne banke odluče da zadrže visoke kamatne stope tokom dužeg perioda, dolar bi mogao dodatno da ojača, dok bi prinosi na američke obveznice postali još privlačniji investitorima.
To bi smanjilo interesovanje za zlato jer ono ne donosi kamatu niti direktan prihod.
Upravo zbog toga tržište trenutno pažljivo prati svaki potez američkog Feda i nove signale o budućem kretanju kamatnih stopa.
Investitori i dalje veruju zlatu
I pored kratkoročnih oscilacija, većina analitičara smatra da zlato i dalje ima snažnu dugoročnu podršku. Geopolitičke tenzije, rastući dugovi država, inflatorni pritisci i neizvesnost na finansijskim tržištima stvaraju okruženje u kojem investitori žele sigurnost.
Zlato je kroz istoriju više puta pokazalo da postaje posebno traženo upravo u periodima velikih kriza i nestabilnosti. Zbog toga mnogi stručnjaci veruju da bi trenutna stagnacija mogla predstavljati samo mirniju fazu pre novih velikih pomeranja na tržištu.
Iako niko ne može sa sigurnošću da predvidi buduće kretanje cena, jedno je jasno – zlato ostaje jedan od najvažnijih pokazatelja globalnog poverenja u ekonomiju i finansijski sistem.